Deo I – Znak na čelu

Šta ako ste se jednog jutra probudili loše volje? Nakupilo se nezadovoljstvo i uskovitlao se bes. Vaš posao, recimo obućarski, doveo vas je do ivice beznađa. Teško je raditi sa ljudima. Preki pogledi, podignut glas, sunce koje nemilosrdno peče. I onda se na stazi pojavljuje osuđenik. Nosi svoj teret i ide u smrt. Možda je […]

Read more "Deo I – Znak na čelu"

Deo III: Stranac u svojoj zemlji

„Nebo je bilo plavo i vedro, i veliko kao prevrnuto korito. Jasno se uočavala kupola svoda. ’To je zbog toga što smo tako daleko na severu’, rekla je dekanova sekretarica dok mi je prinosila čašu sa sokom od pomorandže, koji sam zatražio čim sam ušao u kancelariju, dodavši istog časa kako sam zadivljen veličinom i […]

Read more "Deo III: Stranac u svojoj zemlji"

Šta se desilo sa rečima?/ iliti/ Zbilja, ko se boji Virdžinije Vulf?

  Još jedna poseta Sajmu knjiga i uvek ista nedoumica: šta se desilo sa rečima? Šta je to uplašilo našu lepu književnost tako ozbiljno, da je morala da se skrije iza svih ovih visoko-upotrebljivih i zaista poučno-praktičnih knjiga koje su glavni (i često jedini) glumci na sceni pisane reči? Ukoliko ste prošetali štandovima bilo kog […]

Read more "Šta se desilo sa rečima?/ iliti/ Zbilja, ko se boji Virdžinije Vulf?"

Februar

U dalekim senkama dolina Što sleđeno stoje u sećanju mome Uplašeno ćuti šćućurena duša Pod injem pulsira ljubav Mračni se nižu dani I toplo je još samo Pod perjem malenih ptica Što se ko bol Ka nebu olovnom zaleću U meni puca praznina Ko hrapava kora drveta Na mrazu jutarnjem I duboko Unutra Pod injem […]

Read more "Februar"

Zima I

  Kažu: zima je opaka. Kažu: previše snega. Kažu: kratki dani, duge, hladne noći. Kažu:depresivno. A meni je, eto, zima smrznuta igra slika na prozorima. I prsti koji bockaju trncima. I topli keks i vreli čaj. I mačka na radijatoru. I knjiga u ruci. Pre svega knjiga u ruci. “I opened a book and in […]

Read more "Zima I"

Amebe i mi

Gledano očima bakterija, ameba jedva da se razlikuje od čoveka. Ne verujete? Pročitajte „Priče naših predaka“ Ričarda Dokinsa. Mi, tako veliki, puni sebe i ubeđeni duboko u  svoje različitosti, i amebe, organizmi koji nemaju stalan oblik i klize tamo-amo kao mali „ljigavci“ iz dečije prodavnice igračaka? Ma hajde, to mora da je šala. Ili je […]

Read more "Amebe i mi"

POŽAR

Dođi i uzmi. Ne pitaj ništa, ne moli ništa. Sanjam prozirne ptice i šuštanje snega. Na prašnom tavanu spava strašna slutnja. Lutka ima kosu meku kao svila. Snovi me progone ko ranjenu zver, neimanje ječi  u meni ko reka. Ničija si. Ničija.  Dođi i uzmi. Ne pitaj ništa, ne moli ništa, budi šumski požar. 

Read more "POŽAR"

PUT POD NOGE

Gospode,čas je. Natraja se leto. Zaseni sunčanike, Razobruči vetar, Dok poljem jesenjim zahuči. Kad stigne novembar u kabanici boje jutarnje izmaglice, bez kucanja otvori vrata, ušeta pravo u dom ostavljajući kaljave tragove čizama i zastane kraj prozora koji gleda u grane bez listova sjajne od kiše, treba učiniti samo jedna stvar. Treba krenuti na put. […]

Read more "PUT POD NOGE"