Deo I – Znak na čelu

Šta ako ste se jednog jutra probudili loše volje? Nakupilo se nezadovoljstvo i uskovitlao se bes. Vaš posao, recimo obućarski, doveo vas je do ivice beznađa. Teško je raditi sa ljudima. Preki pogledi, podignut glas, sunce koje nemilosrdno peče. I onda se na stazi pojavljuje osuđenik. Nosi svoj teret i ide u smrt. Možda je […]

Read more "Deo I – Znak na čelu"

Šta se desilo sa rečima?/ iliti/ Zbilja, ko se boji Virdžinije Vulf?

  Još jedna poseta Sajmu knjiga i uvek ista nedoumica: šta se desilo sa rečima? Šta je to uplašilo našu lepu književnost tako ozbiljno, da je morala da se skrije iza svih ovih visoko-upotrebljivih i zaista poučno-praktičnih knjiga koje su glavni (i često jedini) glumci na sceni pisane reči? Ukoliko ste prošetali štandovima bilo kog […]

Read more "Šta se desilo sa rečima?/ iliti/ Zbilja, ko se boji Virdžinije Vulf?"

Februar

U dalekim senkama dolina Što sleđeno stoje u sećanju mome Uplašeno ćuti šćućurena duša Pod injem pulsira ljubav Mračni se nižu dani I toplo je još samo Pod perjem malenih ptica Što se ko bol Ka nebu olovnom zaleću U meni puca praznina Ko hrapava kora drveta Na mrazu jutarnjem I duboko Unutra Pod injem […]

Read more "Februar"

Zima I

  Kažu: zima je opaka. Kažu: previše snega. Kažu: kratki dani, duge, hladne noći. Kažu:depresivno. A meni je, eto, zima smrznuta igra slika na prozorima. I prsti koji bockaju trncima. I topli keks i vreli čaj. I mačka na radijatoru. I knjiga u ruci. Pre svega knjiga u ruci. “I opened a book and in […]

Read more "Zima I"

Amebe i mi

Gledano očima bakterija, ameba jedva da se razlikuje od čoveka. Ne verujete? Pročitajte „Priče naših predaka“ Ričarda Dokinsa. Mi, tako veliki, puni sebe i ubeđeni duboko u  svoje različitosti, i amebe, organizmi koji nemaju stalan oblik i klize tamo-amo kao mali „ljigavci“ iz dečije prodavnice igračaka? Ma hajde, to mora da je šala. Ili je […]

Read more "Amebe i mi"

POŽAR

Dođi i uzmi. Ne pitaj ništa, ne moli ništa. Sanjam prozirne ptice i šuštanje snega. Na prašnom tavanu spava strašna slutnja. Lutka ima kosu meku kao svila. Snovi me progone ko ranjenu zver, neimanje ječi  u meni ko reka. Ničija si. Ničija.  Dođi i uzmi. Ne pitaj ništa, ne moli ništa, budi šumski požar. 

Read more "POŽAR"

PUT POD NOGE

Gospode,čas je. Natraja se leto. Zaseni sunčanike, Razobruči vetar, Dok poljem jesenjim zahuči. Kad stigne novembar u kabanici boje jutarnje izmaglice, bez kucanja otvori vrata, ušeta pravo u dom ostavljajući kaljave tragove čizama i zastane kraj prozora koji gleda u grane bez listova sjajne od kiše, treba učiniti samo jedna stvar. Treba krenuti na put. […]

Read more "PUT POD NOGE"

Pismo

U grču ti pišem ovo ludo pismo. Kapnem na hartiju dva tri reda tuge jedan znak pitanja i par uskličnika. Počnem novi pasus prazninom od srca i zadrhtim naglo pred zapetom slutnje. Onda se okrenem pogledam po sobi i na papir stavim tiho i bez bola sklupčanu i malu tačku od očaja.

Read more "Pismo"